Ekonomska kriza utiče na svačiji život. Do poslednje dve godine cene su bile drugačije, ove godine su poskupeli prehrambeni proizvodi, struja i druge potrepštine.

U izveštaju koji je objavila Agencija za statistiku Kosova, inflacija je izuzetno visoka. 14,1 odsto je godišnja stopa inflacije u junu 2002. godine u odnosu na onu iz 2021. godine. Oko 25 hiljada porodica na Kosovu koje imaju koristi od socijalne šeme žive sa 1,13 eura dnevno po članu.

Podaci organizacija poput Svjetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda, da se život od 1,86 eura dnevno po članu smatra ekstremnim siromaštvom, znači da značajan broj porodica na Kosovu živi u – ekstremnom siromaštvu. Ekonomska kriza je značajno uticala na pogoršanje socio-ekonomskog položaja porodica romske, aškalijske i egipćanske zajednice na Kosovu.

Po ovom pitanju, Romi na Kosovu kažu da je uticaj krize na njihov svakodnevni život vidljiv, s obzirom na njihov težak socio-ekonomski položaj.

“Uopšteno govoreći, među Srbima i Albancima, dvoje-troje ljudi radi od kuće. U našoj zemlji moramo da čekamo socijalnu pomoć, sa Kosova ili Srbije, i idemo u kupovinu. Cijene su visoke, ali šta da radimo, moramo da se suočimo i sa ovim cenama, nemamo kuda”, kaze Turkijan Tahiri.

“Ekonomska kriza utiče na naše živote, mi smo penzioneri i primamo 100 eura, što ne može da traje ni 10 dana. Od vlade smo dobili 100 eura, ali to je samo za mesec dana. Potrebna nam je dodatna pomoć”, istakao je Asaf Palicko.

“Prošle godine cene su bile drugačije, sada je jako skupo, skupo je ovo što vidite. Nisam dobio nikakvu pomoc od Vlade”, kaže Skender Veckolar.

“Znamo kako više od 90% Roma živi od socijalne pomoći. Znam i verujem da je njima jako teško i poziv ide vladi, institucijama koje su za ovo nadležne, da obrate malo više pažnje”, kaze Seljatin Emini.

“U mnogim zemljama imamo problema sa cenama. Radim sa perlama. Rad je dosta opao, posla uopšte nema”, kazao je Redzep Beriša.

“Ekonomska kriza nije samo na Kosovu, već u celom svijetu. Kosovo je više pogođeno, kao što vidite inflacija je 12%. Premijer Kurti kaže da je privreda porasla, kakav je ekonomski rast kada imate inflaciju od 12 odsto”, rekao je Naim Colaku.

Kako bi pomogla građanima, Vlada Kosova je u septembru prošle godine predstavila novi ekonomski paket, kojim je poručila da pokušava da pomogne građanima da se lakše nose sa inflacijom. Premijer Kurti je rekao da su zapošljavanje i radnici prioritet Vlade i da će se podrška nastaviti.

“Predstavljamo novi paket s ciljem da pomognemo građanima da se izbore sa ekonomskom krizom. Penzioneri ce dobiti dodatnih 100 eura, javni službenici dobijaju dodatnih 50 eura, dok će radnici u javnim preduzećima dobiti iznos od 100 eura“, kazao je premijer Kurti.

S druge strane, organizacija „Opre Roma Kosovo“zatražila je odgovornost od institucija Kosova u pogledu kvalitetne raspodele ekonomskog paketa za zajednice Roma, Aškalija i Egipćana i pomoći porodicama koje su dio socijalnih šema. Driton Beriša iz ove organizacije kaže da se zalagao kod institucija za bolje uključivanje zajednica u pomoć.

“Kontaktirali smo Ministarstvo finansija u vezi sa ovim i nismo dobili odgovor i nedavno smo uspjeli da imamo sastanak sa njima gde smo im objasnili problem da je 1,10 odsto svih Kosovara koji primaju socijalnu pomoć koristilo ove mere, što je katastrofalan procenat za celo Kosovo. Reč je o ljudima koji imaju najveću potrebu, da ne govorimo o tome koliko je Roma imalo koristi od ove situacije. Romi nisu imali para da kupe, ulože u šporete na drva i onda ih ministarstvo plaća. To je bila tema o kojoj smo razgovarali sa Ministarstvom finansija i mogu da kažem da smo imali dobar sastanak, bili su spremni da nas saslušaju, čuju naše sugestije i spremni su da sarađuju s nama i trenutno smo poptisali memorandum o saradnji”, kazao je Beriša.

U međuvremenu, zamenik ministra finansija Resul Makreši kaže da je sva pomoć Vlade tokom krize planirana za sve građane Kosova.

“Naše mjere su kontinuirane, jer imamo mere pomoći koje su sprovedene i koje se sprovode, i svaka mera pomoći je pažljivo razmotrena u korist svih građana Republike Kosovo, u ovom slučaju i romske Zajednice, zajednice Aškalija i Egipćana kao deo ove zemlje”, kaze Makreši.

Organizacije civilnog društva koje rade na poboljšanju položaja Roma na Kosovu kažu da institucije treba da preduzmu konkretne korake da pomognu zajednicama tokom ekonomske krize, kaže Isak Skenderi, direktor organizacije Glas Roma, Aškalja i Egipćana.

“Romi nemaju vremena da čekaju s obzirom na situaciju u kojoj se nalazimo, posebno u ovom trenutku kada se dešavaju različite stvari na globalnoj agendi, rat u Ukrajini i inflacija koja je na direktan način zahvatila cijeli svijet, a uvijek najgore pogađa najmarginalizovanije grupe. U našem društvu nema marginalizovanije grupe od Roma, s obzirom na siromaštvo u kome živi veliki broj njih. Intitucije bi trebalo da što prije preduzmu neke mjere, i vrlo brzo bi mogle da riješe neke probleme koje ima romska zajednica”, kaze Skenderi.

Iako se sprovode neke mere za ublažavanje ekonomske krize, Turkijan, Asaf, Skender, Seljatin Emini, Redzep i Naim kao građani romske zajednice na Kosovu smatraju da institucije treba da preduzmu konkretne korake kako bi se izborile sa ekonomskom krizom.

“Moja poruka je da će Bog učiniti dobro. Očekujemo da će biti dobro i imamo nadu”.

“Vlada treba da brine o nama, da pomognu malo mladima”.

“Da nam pomognu za plaćanje struje, da nam daju novac. Za zimu treba nam šporet, grijanje, sve”.

“Bilo bi dobro napraviti ekonomski paket koji će direktno pomoći ove zajednice”.

“Ponovo čekamo Vladu Kosova, koja će dati neki ekonomski paket direktno zajednicama. Ne mislim samo na Rome, imamo Gorane, Turke, imamo još sedam zajednica na Kosovu. Tako da, čekamo i videćemo šta će se desiti”.

Vlada Kosova od prošle godine subvencioniše porodice koje ulažu u opremu za grijanje koja štedi energiju, finansirajući od 40% do 90% kupljene opreme za uštedu energije kako bi se ublažila energetska kriza tokom zime na Kosovu.

Izvor: Romtegra